Simptomi šećerne bolesti – dijabetesa
Mnogi i ne obraćaku pažnju na prve simptome ove bolesti, ali prema istraživanjima neki od prvih simptoma na koje se pacijenti mogu žaliti su:
- sušenje usta
- često mokrenje – uglavnom noću
- povećana želja za hranom i vodom
- česte vrtoglavice
- zamaranje
- gubitak na težini
Međutim, kada je nivo šećera jako visok može se osetiti i miris znoja, dok se mokraća oseća na aceton. Ali ne brinite to je samo u ekstremnim slučajevima jer su svi, prethodno nabrojani simptomi, ignorosani. Ovo nije bolest koja će vam na početku dati jasne simptome, već niz sporednih indikacija koje moraju da se sagledaju zbog čega, vrlo često, možete čuti kako je dijabetes podmukla bolest.
Kako se dobija dijabetes
Kada se sa simptomima javite lekaru, prvo pitanje koje ćete čuti je: „Da li neko u vašoj porodici boluje ili je bolovao od šećerne bolesti?“ Razlog za ovo pitanje leži u činjenici da je dijabetes nasledna bolest. Jako je bitno, kome god da je u porodici dijagnostikovana ova bolest, da na vreme počne da obraća pažnju i vodi računa o ishrani.
Još jedan uzročnik šećerne bolesti je stres, jer kada je organizam u ovom stanju on je pod konstantnim opterećenjem, priprema se za akciju. Narodski rečeno, u tim situacijama, organizmu je potrebno gorivo, a upravo šećer predstavlja to gorivo u ljudskom organizmu čiji se nivo povećava u takvim situacijama.
Pitate se kada u ovakvoj situaciji nastaje dijabetes. Upravo je takva situacija kritičan trenutak, jer tada naš organizam ne može da prihvati toliku količinu šećera i tako nastaje dijabetes. Ako se poslužimo medicinskom terminologijom, osnova za nastanak dijabetesa je nedovoljna količina insulina kojeg stvaraju ćelije pankreasa. Ljudskom organizmu upravo je neophodan insulin da bi glukoza (šećer) ušla u ljudske ćelije.
Tipovi dijabetesa
U medicinskoj praksi razlikuju se dva tipa dijabetesa.
Prvi tip dijabetesa
- kada ljudski organizam unistava ćelije pankreasa ( koje su esencijalno bitne jer stvaraju insulin) te zbog toga u organizmu ne postoji dovoljna količina insulina da bi se šećer uspešno metabolisao.
Drugi tip dijabetesa
- je onaj koji nastaje kao posledica situacije kada ljudska tkiva ne reaguju na insulin i onda dolazi so uvećanja vrednosti šećera u krvi. Ovaj drugi tip je ustvari preddijabetes ali u većini slučajeva on kasnije prelazi u dijabetes.
Dijabetes tip 1
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mladih osoba (ispod 30-te godine života) sa pikom u vreme puberteta. Autoimunim procesom, koje je u osnovi oboljenja, B ćelije pankreasa su suštinski uništene, insulina u cirkulaciji praktično nema, glukagon je povišen, Beta ćelije ne reaguju na stimulanse. U takvim uslovima, bez insulina, jetra, mišići i masno tkivo, ne samo da ne mogu da apsorbuju glukozu (ćelije gladuju), već je i oslobađaju.
Mnogo faktora utiče na učestalost ovog tipa dijabetesa. Beleži se češća pojava dijabetesa tipa 1 u jesenjim i zimskim mesecima, kada su češće virusne infekcije. Pri tome geografski položaj ne igra značajnu ulogu. Fiziološki uticija su takodje prisutni kod nastanka ovog tipa dijabetesa. Primera radi, lučenje određenih hormona. Najveća učestalost ovog tipa dijabetesa je od jedanaeste do trinaeste godine života, što se povezuje sa povećanim lučenjem hormona rasta i polnih hormona u navedenom periodu, a poznato je da ovi hormoni imaju dejstvo suprotno insulinu.
Uzrok nastanka je katabolički poremećaj kod kojeg je cirkulišući insulin praktično odsutan, glukagon je povišen i Beta ćelije pankreasa ne mogu da odgovore ni na jedan stimulans. U odsustvu insulina tri glavna ciljna tkiva (jetra,mišići i masno tkivo), ne samo da ne mogu da apsorbuju hranljive sastojke, već oslobadjaju glikozu, aminokiseline i masne kiseline iz svojih depoa. Promene u metabolizmu masti dovode do produkcije i akomulacije ketona. Ovo stanje gladovanja može biti prekinuto samo davanjem insulina.
Što se tiče genetike u tipu 1 dijabetesa ona je manje izražena nego u tipu 2. Samo 30-40 poso identičnih blizanaca sa tipom 1 dijabetesa razvija bolest. Ovo ukazuje i na značaj faktora spoljšnje sredine na indukciju dijabetesa. Nasuprot ovome identični blizanci sa tipom 2 dijabetesa gotovo uvek razvijaju dijabetes i to obično u roku od godinu dana.
Na razvoj ovog tipa utiču i infektivni i toksični faktori spoljašnje sredine, koji kod genetski predisponirane osobe aktiviraju imuni sistem koji uništava Beta ćelije. Faktori spoljašnje sredine uključuju (zauški, rubeole, koksaki virus B4), toksične hemijske agense. Porodična sklonost za tip 1 dijabetesa zavisi od gena na kratkom kraku hromozoma 6. Oko 2 odsto dece se rađa sa ovim genima i oni čine oko 40 odsto dečje populacija koja razvija tip 1 dijabetes.
Na ovaj tip dijabetesa preventivno se deluje insulinskim terapijama a postoje istraživanja na polju imunoterapije.
Dijabetes tip 2
Dijabetes tip 2, često nazivan dijabetesom odraslih, je česta bolest kod koje dolazi do nesposobnosti organizma da na pravi način iskoristi šećer i insulin, supstancu koju proizvodi pankreas, da bi smanjila nivo šećera u krvi nakon obroka.
Pojava ovog tipa je usko povezana sa pojavom gojaznosti. Prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta, posebno u visoko industrijalizovanim i zemljama u razvoju, predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Prema procenama danas u svetu preko 170 miliona ljudi boluje od šećerne bolesti, a do 2025. Taj broj će se više nego udvostručiti. Učestalost je najmanja u seoskim područjima Kine (ispod 1 posto), a najveća među Pima indijancima u Severnoj Americi (oko 50 posto). O učestalosti dijabetesa u našoj zemlji nema pouzdanih podataka, ali se pretpostavlja da ona iznosi oko 3 posto, pri čemu je najveća u Vojvodini. Oko 90 odsto obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2. Incidenca dijabetesa najveća je u periodu os 65.-74. godine života.
Na porast učestalosti pojave dijabetesa najveći uticaj ima savremeni način života, koji karakteriše povećani unos kalorija i masti u ishrani, gojaznost, neaktivni način života (smanjena fizička aktivnost), stres, loše navike (pušenje) itd. Rzličita učestalost dijabetesa medju polovima se upravo objašnjava i različitim stepenom fizičke aktivnosti i razlikama u ishrani među polovima. Na nastanak ovog oblika dijabetesa značajnu ulogu igra genska, odnosno, rasna predispozicija.
Smanjena osetljivost na insulin je prisutna kod ovog tipa dijabetesa, nezavisno od telesne težine, i povezuje se sa nekoliko faktora. Genetski faktor (još nedefinisan) koji starenjem dobija na značaju, fizička neaktivnost, abdominalna gojaznost itd. Postoje dve osnovne grupe pacijenata. Gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari.
Gojazni tip pokazuje smenjenu osetljivost na dejstvo insulina što je u posrbnoj korelaciji sa abdominalnom gojaznošću. Ovi pacijenti su skloni sklasištenju glikogena i triglicerida.
Oko 30 odsto dijabetičara je negojazno. Kod ovih bolesnika veći problem predstavlja smanjena sekrecija insulina. Rawvojem biotehnologije su pronadjene različite genetske abnormalnosti u ovoj grupi dijabetičara.
Faktori rizika za dijabetes tip 2
- porodična anamneza (roditelj, blizanac)
- gojaznost
- starost (više od 45 godina)
- ranije utvrđen sindrom intolerancije glikoze (IGT) ili sindrom gubitka normalne glikemije našte (IFG)
- podaci o gestacijskom dijabetesu ili podaci da je žena rodila dete teže od 4kg
- hipertenzija
- HDL holesterol
- Sindrom policističnih jajnika
U preventivi, kod ovog tipa dijabetesa cilj je povećati senzitivnost insulina uz smanjenje insulinske rezistencije.
Zašto je važno prepoznati bolest na vreme
Dijabetes nije naivno oboljenje. Kao što smo spomenuli na početku smatra se da je ova bolest podmukla. Sa povišenim nivoom šećera uglavnom dolazi i povišeni nivo masnoće u krvi koja dovodi do suženja ali i začepljenja krvnih sudova. Upravo je to bitna činjenica jer na taj način dolazi do oštećenja, slabljenja i otkazivanja funkcije važnih organa u ljudskom organizmu.
Nije retko da čujete kako je usled šećerne bolesti neko doživeo moždani udar, oslabio ili izgubio vid, oštetio funkciju bubrega, izgubio osećaj za toplo, hladno, bol…
Često se pojavljuju i rane na stopalima koje uzrokuju gangrene, što za posledicu imaju amputaciju ekstremiteta.
Ukoliko niste na nekom posebnom režimu ishrane (dijeta) i ne vodite računa o ishrani, a počnete naglo da mršavite, obratite pažnju. Prema medicinskim istraživanjima, visok nivo šećera može dovesti i do naglog mršavljenja i to čak 5 do 10 kilograma u periodu od dva do tri meseca.
Ukoliko primetite oštećenje vida ili neki poremećaj sa vidom odmah se obratite lekaru. Svakodnevno obratite pažnju na svoje zube, ali i boju kože jer ova bolest može prouzrokovati slabljenje u borbi protiv bakterija te se povećava šansa za infekciju desni i pojavu gnojnih upala.
Ukoliko često imate svrab ili primetite da vam je koža suva i slaba cirkulacija, to su simptomi koji takođe mogu biti znaci vezani za ovu bolest modernog doba.
Ukoliko vam je dijagnostikovana šećerna bolest bitno je da se orijentišete na pravilnu ishranu, ali i svakodnevnu fizičku aktivnost. Morate redovne obroke pažljivo da izbalansirate (idealno je da imate tri glavna obroka i dve užine), a količina hrane treba da bude pažljivo i ravnomerno raspoređena. Tokom same ishrane zabranjeni je da se unose koncetrovani ugljeni hidrati, takozvani prosti šećeri. Na izmenu režima ishrane stručnjaci naročito upozoravaju.
Test na dijabetes
Kada se uputite lekaru opšte prakse, a on prepozna simptome dijabetesa potrebno je da se to potvrdi uzimanjem krvi na analizu. Najbolje je uzorak dati ujutru, pre doručka, kako bi se tačno odredila vrednost glukoze. Normalne laboratorijske vrednosti glukoze su od 3,9 do 6,6 mmol/l, ako su vrednosti preko pomenutih, analiza se ponavlja drugim testom, takozvanim OGTT testom. Ovaj test se takođe radi na prazan stomak, a nakon što pacijent popije zašećereni rastvor, glukoza se meri nakon jednog a potom nakon dva sata. Ukoliko je vrednost glukoze do 11,1 mmol/l pacijentu se dijagnostifikuje preddijabetes odnosno insulinska rezistencija. Prvi korak u ovakvim slučajevima je promena ishrane ali i uvođenje metformina. Ukoliko su vrednosti glukoze veće o d navedene uvodi se insulin ili lekovi.
Kako biste izbegli terapiju ili prelayak na insulin, savet je da smanjite nivo šećera prirodnim putem i sprečite dalje razvijanje bolesti. Najbitnije je da promenite navike u ishrani i to na taj način što ćete smanjiti energetski unos za 10%, a obroke podeliti tako da hranu konzumirate svakih tri do četiri sata. Uz to, ukoliko ste fizički neaktivni, poradite na aktivnosti koja će vam, istovremeno, smanjiti nivo stresa.
Čaj za dijabetes
Nekada su se naši preci lečili isključivo biljkama i bili zdravi. Često čujemo tu priču u današnje vreme kada su nas okružili moderni preparati i medikamenti savremene farmacije. Prirodni lekovi, kao što su čajevi za održavanje nivoa šećera u krvi, mogu vam pomoći ukoliko vam je dijagnostikovan dijabetes.
Čajna mešavina DIJABETOL vam može pomoći u održavanju fiziološkog nivoa glukoze, nivoa šećera u krvi. Ova mešavina je prirodni antidijabetik. Zahvaljujući velikom iskustvu u izradi prirodnih biljnih preparata čajna smeša DIJABETOL koncipirana je tako da istovremeno veoma efikasno deluje na periferne krvne sudove, što za posledicu ima otklanjanje smetnji sa vidom i u radu bubrega, a to su organi koji su jako ugroženi kod pacijenata kojima je dijagnostifikovan dijabetes. Izradjena je od naboljih selekcija bilja sa područja Suve planine, Stare planine i Vlasine, svojevrsnih ekoloških rezervata, a o kvalitetu sirovina stalno brine Institut za javno zdravlje NIŠ.
Kompanija EKOLIFE M.D. PLUS je za ovaj proizvod proglašena višestrukim šampionom za kvalitet proizvoda na Novosadskom sajmu.